Stara planina

Stara planina na malom broju posećenih mesta spaja prizore koji se drugde traže na više različitih putovanja: visoke grebene, vodopade, otvorene pašnjake, zimske staze i stara sela. Uprkos tome, van glavnih tačaka još uvek možeš dugo hodati bez gužve.

Midžor, sa 2.169 metara, najviši je vrh Srbije van Kosova i Metohije. Put do vrha vodi preko visokih pašnjaka uz granicu sa Bugarskom. Tura zahteva kondiciju i stabilno vreme, ali po vedrom danu pruža širok pogled na istočnu Srbiju i bugarske planine.

Planina je poznata i po vodopadima. Piljski vodopad, Kopren i Čungulj zahtevaju ozbiljnije pešačenje, dok je Tupavica kod Dojkinaca pristupačnija. Kraj oko Toplog Dola i Dojkinaca posebno je dobar izbor za obilazak više vodopada tokom jednog boravka.

Na visokim pašnjacima oko Babinog Zuba i Arbinja mogu se videti krda konja koja se slobodno kreću planinom. Susret nije zagarantovan, ali upravo ta nepredvidivost čini ga posebnim. Konje treba posmatrati sa odstojanja i ne treba ih hraniti.

Jabučko ravnište i sela Visoka i Zaglavka pokazuju dva različita lica planine. Uz moderan ski-centar stoje Gostuša, stare crkve, vodenice i domaćinstva u kojima se još prave kačkavalj i belmuž. Vredi odvojiti vreme za oba dela, jer tek zajedno daju potpunu sliku Stare planine.

Stara planina je deo Balkana u doslovnom smislu — venac koji Turci nazvaše "Balkan" (planina), po kom je i celo poluostrvo dobilo ime, a Srbi ga zovu jednostavno Stara planina, "stara" jer je oduvek tu, granica i međa. Kroz njeno podnožje, dolinom Nišave, prolazio je antički Via Militaris — glavni rimski put od Singidunuma (Beograd) preko Naisusa (Niš) ka Serdici (Sofija) i Carigradu — pa je ovaj kraj vekovima bio raskrsnica i granica carstava.

U podnožju, u Pirotu, i danas stoji srednjovekovna tvrđava Kale (Momčilov grad), a po okolnim selima niz manastira i crkava svedoči o dubokoj pravoslavnoj tradiciji kraja — među njima manastir Temska iz 16. veka i crkva u Rsovcima sa neobičnim, u Srbiji jedinstvenim freskama. Ceo pojas uz Visočicu, poznat kao Visok, i susedni Zaglavak, bili su gusto naseljeni stočarski krajevi čija se ekonomija — ovce, kačkavalj, ćilim — održala vekovima gotovo nepromenjena.

Pirot je kroz istoriju bio pogranični grad na dodiru srpskog, osmanskog i bugarskog kulturnog prostora. Ta razmena ostavila je prepoznatljiv trag: pirotski ćilim sa geometrijskim šarama bio je nadaleko poznat još u 19. veku, dok su pirotski kačkavalj i peglana kobasica danas zaštićeni proizvodi ovog kraja. Zavojsko jezero kod Pirota počelo je da nastaje 1963. godine, kada je veliko klizište pregradilo Visočicu i potopilo selo Zavoj; kasnije je izgrađena brana i formirana akumulacija.

Turistička era Stare planine je mlada i vezana pre svega za ski-centar. Iako je planina proglašena parkom prirode 1997, prava izgradnja kreće tek u 21. veku, kada je na Jabučkom ravništu podignut moderan ski-centar sa hotelom, žičarom ka Konjarniku i stazama na velikoj visini. Time je Stara planina, dotad poznata samo planinarima i meštanima, ušla na mapu srpskog zimskog turizma — a njena divljina, vodopadi i divlji konji tek poslednjih godina privlače i letnje posetioce.

Stara planina je visoka, otvorena i vetrovita — sasvim drugačija od pošumljenih zapadnosrpskih planina. Njen srpski deo je dug greben sa nizom vrhova preko 2.000 metara: Midžor (2.169 m, najviši vrh uže Srbije, na granici sa Bugarskom), Kopren, Tri čuke, a kao zaštitni znak — stenoviti Babin Zub (1.758 m), grupa oštrih stena koje kao zubi štrče iz grebena. Iznad gornje granice šume prostiru se ogromni visoki pašnjaci i subalpske livade, po kojima vetar gotovo nikad ne prestaje.

Park prirode Stara planina, zaštićen od 1997, čuva jedan od biološki najbogatijih krajeva Srbije: reliktne i endemske biljne vrste, prostrane pašnjake sa lekovitim biljem, i retke životinje. Ovde žive divokoza, srna, divlja svinja, vuk i medved, a nebo pripada grabljivicama — surom orlu, sokolu, orlu krstašu. Poseban fenomen su krda podivljalih konja koja slobodno pasu po visokim pašnjacima oko Babinog Zuba i Arbinja — potomci nekadašnjih seoskih konja, danas prava atrakcija planine.

Vodom je Stara planina najbogatija u Srbiji kad su vodopadi u pitanju — ima ih najviše i među njima su najviši u zemlji. Sa grebena se strmo obrušavaju Piljski vodopad (oko 64 m), Kopren (preko 100 m), Čungulj, Tupavica i niz manjih, hranjeni snegom i planinskim potocima. Reke Visočica, Toplodolska reka i Temštica usekle su duboke, slikovite doline, a kod Pirota se širi Zavojsko jezero.

Sela Stare planine deo su njenog pejzaža koliko i vrhovi: rasuta po dolinama Visoka i Zaglavka, zidana od kamena, sa kućama, vodenicama i crkvama koje se stapaju sa stenom. Kameno selo Gostuša, celo sazidano od lomljenog kamena i blata bez maltera, primer je narodnog graditeljstva zbog kog je dobilo i evropsko priznanje. Priroda i čovek ovde su vekovima gradili isti pejzaž — i to se oseti na svakom koraku.

Stara planina ima oštru, pravu visokoplaninsku klimu, među najsurovijim u Srbiji — i to je posledica visine i otvorenosti grebena. Zime su duge, snežne i vetrovite: sneg se na višim delovima zadržava dugo, a Midžor i greben poznati su po jakom vetru i niskim temperaturama, zbog čega je i ski-centar na Jabučkom ravništu među najvišima i najhladnijima u zemlji. To znači pouzdan sneg, ali i obavezno topliju opremu nego na drugim srpskim planinama.

Leta su kratka, sveža i prijatna: na pašnjacima iznad 1.500 metara i u julu je potrebna jakna, noći su hladne, a vetar stalan pratilac. Upravo ta svežina i čist, oštar planinski vazduh čine Staru planinu idealnom za beg od žege istočne Srbije, koja u dolinama zna da bude nemilosrdna.

Ono što treba znati za planiranje: vreme na grebenu i na Midžoru menja se naglo i drastično — vedro jutro u dolini ne znači ništa gore, gde magla, vetar i kiša mogu doći za pola sata. Za uspone na Midžor i ture po grebenu biraj samo stabilne, vedre dane i uvek proveri prognozu. Najlepši su kraj proleća i početak leta (jun–jul, cvetni pašnjaci i pun vodostaj vodopada) i rana jesen (septembar, stabilno i zlatno). Zima je duga, od decembra do marta i dalje.

Praktično: maj i jun donose zelene pašnjake i najjače vodopade; jul i avgust su najtopliji i najpogodniji za visoke ture; septembar je stabilan i miran; zima od decembra do aprila je skijaška, ali surova — oprema i oprez su obavezni. Novembar je maglovit, tmuran i prazan.

Stara planina nije planina za kupanje — visoka je, hladna i vetrovita, a vode su joj brze i ledene. Potoci i podnožja vodopada služe najviše za osveženje nogu, ne za plivanje. Zavojsko jezero kod Pirota koristi se za pecanje i vožnju brodom, a kupanje je moguće na sopstvenu odgovornost na mirnijim delovima, ali voda je sveža i obala neuređena. Za sigurno kupanje sa decom najbolji su bazeni u okviru smeštaja — hotel na Jabučkom ravništu i deo objekata imaju zatvorene, grejane bazene i spa zone koje rade i zimi, što je na ovoj hladnoj planini realan kriterijum pri izboru smeštaja.

Belmužijada (leto) — najpoznatija gastro-manifestacija kraja, posvećena belmužu, tradicionalnom jelu od mladog sira i kukuruznog brašna; takmičenje u kuvanju belmuža, muzika i seoska atmosfera, obično u nekom od sela Visoka. Ako si na Staroj planini u to vreme, ovo je najbolji uvod u lokalnu kuhinju i običaje.

Molitva pod Midžorom — tradicionalno letnje sabranje i planinarski skup ispod najvišeg vrha, sa usponom, druženjem i narodnim programom.

Ski-manifestacije i takmičenja na Jabučkom ravništu tokom zimske sezone — otvaranje sezone, rekreativna nadmetanja; termine objavljuje ski-centar.

Pirotski sajmovi i manifestacije u podnožju — dani pirotskog ćilima, kačkavalja i peglane kobasice, sabori po selima tokom leta, autentični i mirni.

Termine za tekuću godinu proveri na sajtovima ski-centra i turističkih organizacija Pirota i Knjaževca — datumi u Srbiji vole da se pomeraju.

Stara planina je udaljena i njena ponuda smeštaja manja je i rasutija nego na velikim planinama — a dobra mesta u sezoni nestaju prva. Na Travelinu možeš poslati jedan zahtev koji stiže odgovarajućim izdavaocima smeštaja: ti opišeš kakav smeštaj želiš, a ponude dolaze tebi.

--- ---