Tara osvaja polako: šumom, tišinom i pogledom sa ivice kanjona Drine koji se dugo pamti.
~1.000–1.500 m nadmorske visine~2,5 h od BeogradaNacionalni park od 1981.Kanjon DrinePlanina · netaknuta priroda36 min čitanja
Upoznaj Taru
Kratak pregled destinacije
Tara je planina u krajnjem zapadu Srbije, u velikom luku Drine koja je odvaja od Bosne, administrativno u opštini Bajina Bašta, na oko 160 kilometara od Beograda. Nije jedan vrh nego prostran, pošumljen masiv isečen dubokim kanjonima, sa visoravnima na oko 1.000 do 1.200 metara i najvišim vrhovima (Kozji rid, Zborište) iznad 1.500 metara. Veći deo planine zaštićen je kao Nacionalni park Tara još od 1981. godine, a poslednjih godina je u postupku nominacije za prekogranični UNESCO rezervat biosfere "Tara-Drina" i nalazi se na preliminarnoj listi za UNESCO svetsku baštinu.
Poznata je pre svega po jednom prizoru: pogledu sa vidikovaca na kanjon Drine, koji je ovde dubok i do preko 1.000 metara, sa smaragdnom vodom jezera Perućac na dnu. Banjska stena, sa panoramom meandra i Kuće na Drini u daljini, jedan je od najfotografisanijih kadrova u Srbiji. Uz to ide i status jedne od najočuvanijih planina u zemlji: guste šume smrče, jele i bukve, endemska Pančićeva omorika koja preživljava samo ovde, i najgušća populacija mrkog medveda u Srbiji.
Tara najviše prija ljudima koji na planinu dolaze zbog prirode i mira, a ne zbog noćnog života. Odgovara planinarima, porodicama, parovima, biciklistima i fotografima, ali iskustvo dosta zavisi od dela planine koji izabereš. Kaluđerske Bare, Mitrovac, Perućac i Zaovine imaju različit ritam i sadržaje, pa je izbor zone podjednako važan kao i izbor smeštaja.
Banjska stena nad kanjonom Drine
Upoznaj Taru
Zašto posetiti Taru
Tara je sačuvala ono zbog čega se na planinu i odlazi: prostrane šume, tišinu i osećaj da naselja nisu potisnula prirodu. Turističkih sadržaja ima dovoljno za udoban boravak, ali oni nisu u prvom planu.
Najpoznatiji su vidikovci iznad kanjona Drine. Sa Banjske stene, Crvenog Krsta, Sjeniča i Bilješke stene pogled se spušta ka meandrima reke, jezeru Perućac i planinama preko Drine. Svaki vidikovac pruža drugačiji ugao, pa vredi obići više od jednog.
Veliki deo planine prekrivaju očuvane šume sa reliktnim i endemskim vrstama. Među njima je i Pančićeva omorika, koju je Josif Pančić opisao 1877. godine i koja u prirodi raste gotovo isključivo na Tari i uz srednji tok Drine.
Tara je i važno stanište mrkog medveda, vuka, divokoze, srne i brojnih ptica. Divljač se ne posmatra na svoju ruku, ali se uz vodiča mogu organizovati ture i odlazak do osmatračnice.
Do Tare se iz Beograda stiže za oko dva i po do tri sata, a boravak se lako može spojiti sa Mokrom Gorom, Zlatiborom, Bajinom Baštom i Drinom. Van jula i avgusta planina je mirnija, a smeštaj je često povoljniji.
Upoznaj Taru
Istorija
Ime Tara, po najraširenijem tumačenju, potiče od starog balkanskog i ilirskog korena vezanog za planinu i vodu, a narodna etimologija ga vezuje i za pleme Autarijata koje je u antici naseljavalo Podrinje. Kako god bilo, planina je naseljena od davnina: kroz njena sela i zaseoke prolazi istorija zapadne Srbije, od srednjovekovnih puteva i manastira do ustaničkih vremena.
U podnožju Tare, na Drini, nalazi se manastir Rača iz 13. veka, zadužbina kralja Dragutina Nemanjića — jedno od najznačajnijih središta srpske pismenosti. U njemu je nastala čuvena Račanska prepisivačka škola, a monasi Rače su, bežeći pred Turcima krajem 17. veka, preneli rukopise i tradiciju sve do Fruške gore i severa. Račom je, po predanju, prošao i put spasavanja Miroslavljevog jevanđelja. Manastir i danas radi i čest je cilj posetilaca Tare.
Turistička istorija Tare počinje u socijalističkoj Jugoslaviji. Proglašenjem nacionalnog parka 1981. godine Tara dobija zaštitu i infrastrukturu, a Mitrovac postaje poznat po velikom dečjem odmaralištu — generacije jugoslovenske dece letovale su i zimovale upravo tu. Kaluđerske Bare razvijaju se kao glavni smeštajni centar sa hotelima, a izgradnja hidroelektrane i jezera Perućac na Drini 1966. godine trajno menja izgled kanjona — potapa deo doline i stvara smaragdno jezero koje danas krasi sve razglednice Tare.
Moderna era donosi dva prekretna trenutka. Prvi je izgradnja Kuće na Drini — kućice na steni usred reke kod Bajine Bašte — koja je preko fotografija (i naslovnice svetskih magazina) postala vizuelni simbol cele oblasti. Drugi je pokretanje inicijative da Tara sa okolinom uđe u UNESCO program "Čovek i biosfera" kao prekogranični rezervat biosfere "Tara-Drina" — postupak koji je još u toku, ali potvrđuje ono što meštani znaju vekovima: da je ovo jedno od najvrednijih prirodnih područja u ovom delu Evrope.
Upoznaj Taru
Priroda
Tara je planina koju je izvajala voda. Drina i njene pritoke usekle su duboke kanjone — kanjon Drine je mestimično dubok i preko 1.000 metara — pa se planina sastoji od visokih, pošumljenih zaravni ispresecanih ponorima. Najviši vrhovi (Kozji rid 1.591 m, Zborište 1.544 m) su blagi i pošumljeni; prava drama nije na vrhovima nego na ivicama, tamo gde se zaravan naglo obrušava u kanjon.
Nacionalni park Tara, osnovan 1981, štiti jedan od najočuvanijih šumskih kompleksa u Srbiji. Šume prekrivaju veći deo planine — smrča, jela i bukva u gustim mešovitim sastojinama, sa nekoliko strogih prašumskih rezervata u kojima čovek gotovo da nije intervenisao. Biser parka je Pančićeva omorika (Picea omorika), reliktna endemska smrča uskih, vretenastih krošnji, koju je Josif Pančić otkrio i opisao 1877. i koja u prirodi raste još samo na Tari i uz srednji tok Drine — živi fosil preživeo iz doba pre ledenih doba.
Vode Tare su smaragdne i hladne: jezero Perućac na Drini, akumulacija duga oko 54 kilometra, i manje Zaovinsko jezero na jugu planine, oba okružena šumom. Poseban fenomen je reka Vrelo kod Perućca — sa svega oko 365 metara toka od izvora do ušća u Drinu, zbog čega je zovu i "Godina", jedna od najkraćih reka na svetu, sa vodopadom na ušću.
Životinjski svet Tare je najbogatiji u planinskoj Srbiji: ovde je najgušća populacija mrkog medveda u zemlji, žive i vukovi, divokoze, srne, divlje svinje i divlja mačka, a ptičji svet obuhvata surog orla, sivog sokola, crnu rodu i mnoge druge retke vrste. Upravo zato je značajan deo planine pod strogom zaštitom: Tara je jedno od retkih mesta u Srbiji gde je divljina pravilo, a ne izuzetak.
Upoznaj Taru
Klima
Tara ima umereno-planinsku klimu, blažu i vlažniju od visokih planina poput Kopaonika, ali svežiju i kišovitiju od Zlatibora. Zbog velike pošumljenosti i blizine Drine vazduh je vlažan, čist i bogat kiseonikom, a magle u kanjonu i nad jezerom česta su i najfotogeničnija pojava, posebno u zoru.
Leta su prijatna i sveža: dnevne temperature na visoravnima retko prelaze 26–28°C, a noći su gotovo uvek prohladne i traže duks — savršeno za beg od gradske žege i za spavanje pod jorganom u avgustu. Zime su snežne ali umerene: snežni pokrivač se zadržava od decembra do marta, dovoljno za sankanje, šetnje i zimsku idilu, ali Tara nije klasična skijaška destinacija (mali ski-lift na Kaluđerskim Barama služi rekreativce i decu, ne ozbiljne skijaše).
Praktično, za planiranje: maj i jun su najzeleniji i najmirisniji, sa punim vodostajem reka i vodopada; jul i avgust su najživlji i najtopliji (i tada treba rezervisati unapred); septembar i prva polovina oktobra su tajna sezona — stabilno vreme, zlatne boje bukovih šuma, mir i niže cene. Novembar je maglovit i tih, a zima od decembra do marta ima svoj mir i sneg. Za vidikovce biraj vedre, stabilne dane — po magli i kiši kanjon se ne vidi.
Šta raditi i videti
Najlepše atrakcije
Banjska stena, najpoznatiji vidikovac Tare01
Banjska stena
Najpoznatiji vidikovac Tare i jedan od najfotografisanijih prizora u Srbiji: stenovita izbočina na oko 1.065 metara sa koje se pruža pogled na veliki meandar Drine, smaragdno jezero Perućac duboko ispod i planine Bosne s druge strane kanjona.
Zašto je posebna
zato što je to najlepši pogled na planini i vizuelni sažetak cele Tare — u jednom kadru imaš kanjon, reku, jezero i beskrajne šume. Prizor je toliko upečatljiv da mnogi dođu na Taru samo zbog njega.
Koliko vremena treba
sat do dva sa vožnjom od Kaluđerskih Bara (oko 12 km makadama i asfalta) i vremenom na vidikovcu; može se i pešačiti kao duža tura.
Saveti
kreni rano ujutru — u zoru je često more magle u kanjonu, a i svetlo je najbolje; popodne dolaze grupe i autobusi. Prilazni put je delom makadam, po kiši proveri stanje. Priđi ivici oprezno — nema svuda ograde, a pad je od preko 300 metara. Ponesi vodu; na vidikovcu nema sadržaja.
Najbolje vreme
rano jutro (magla i svetlo) i zlatna jesen kad su boje najjače.
Jezero Perućac u kanjonu Drine02
Kanjon Drine i jezero Perućac
Srce doživljaja Tare: kanjon Drine, mestimično dubok i preko 1.000 metara, na čijem dnu leži smaragdno jezero Perućac — akumulacija duga oko 54 kilometra, nastala izgradnjom hidroelektrane 1966. godine. Kanjon deli Srbiju i Bosnu i jedan je od najdubljih u Evropi.
Zašto je posebna
zato što je vožnja brodom kroz kanjon jedno od najlepših iskustava u Srbiji: sa vode se zidovi kanjona dižu vertikalno stotinama metara, voda je nestvarno zelena, a tišina potpuna. Brodski izleti polaze iz Perućca do brane Bajina Bašta i nazad.
Koliko vremena treba
pola dana za vožnju brodom (2–3 sata) plus dolazak do Perućca; ceo dan ako se kombinuje sa okolinom.
Saveti
brodske izlete rezerviši unapred u sezoni — mesta su ograničena, a u julu i avgustu se popune. Ponesi jaknu: na vodi je i leti sveže, a u senci kanjona hladno. Kombinuj sa rekom Vrelo i vodopadom na ušću, koji su tu blizu, u samom Perućcu.
Najbolje vreme
leto za vožnju brodom; proleće za najjaču zelenu boju vode.
03
Reka Vrelo ("Godina")
Jedna od najkraćih reka na svetu: sa svega oko 365 metara toka od jakog kraškog izvora do ušća u Drinu kod Perućca, zbog čega je meštani u šali zovu "Godina" (365 dana = 365 metara). Na ušću pravi mali vodopad, a duž toka je uređena pešačka staza sa mostićima.
Zašto je posebna
zato što je slikovita, kratka i lako dostupna — savršena šetnja od pola sata za sve uzraste, sa vodopadom, bistrom vodom i pastrmkama. Idealna dopuna vožnji brodom kroz kanjon.
Koliko vremena treba
pola sata do sat za šetnju uz reku i vodopad na ušću.
Saveti
nalazi se u samom Perućcu, uz Drinu — lako se kombinuje sa brodskim izletom istog dana. Uz stazu su restorani sa pastrmkom; probaj je, riba je iz ovih voda. Ponesi udobnu obuću, staza je uređena ali mestimično vlažna.
Najbolje vreme
cele godine; najlepše u proleće pri visokom vodostaju.
Kuća na Drini na steni usred reke04
Kuća na Drini
Mala drvena kuća na usamljenoj steni, usred reke Drine kod Bajine Bašte, ispod padina Tare. Prvu su je meštani sagradili još pedesetih godina kao mesto za odmor i kupanje, a preko fotografija (uključujući naslovnicu svetskih magazina) postala je vizuelni simbol cele oblasti.
Zašto je posebna
zato što je to jedan od najprepoznatljivijih prizora Srbije — kućica na steni okružena rekom, koja izgleda kao da lebdi na vodi. Nezaobilazan foto-motiv i simbol Drine i Tare.
Koliko vremena treba
pola sata za fotografisanje sa obale ili sa vidikovca; do same kuće se ne ide (privatna je i na steni usred reke).
Saveti
najbolji kadar je sa desne obale Drine, sa uređenog vidikovca kod Bajine Bašte; postoje i tačke sa kojih se vidi odozgo. Za fotografiju biraj mirno, vedro vreme kad se kuća ogleda u vodi. Nemoj pokušavati da doplivaš do kuće — Drina ima jake struje.
Najbolje vreme
mirno jutro ili predveče, za ogledalo na vodi.
05
Mitrovac i Crvene stene
Mitrovac je zaravan u srcu nacionalnog parka, na oko 1.100 metara, poznata po velikom dečjem odmaralištu i kao polazište za mrežu obeleženih pešačkih staza kroz najlepše delove parka — do vidikovaca (Crveni Krst, Sjenič), prašumskih rezervata i sastojina omorike. U blizini su i Crvene stene sa pogledom na kanjon.
Zašto je posebna
zato što je Mitrovac najbolja baza za pešačenje na Tari: čist vazduh, borova šuma, obeležene staze svih dužina i mir daleko od saobraćaja. Ovde se najbolje oseti zašto je Tara pre svega nacionalni park.
Koliko vremena treba
od pola dana do celog dana, u zavisnosti od izabrane staze; do vidikovca Crveni Krst računaj 2–3 sata šetnje.
Saveti
uzmi mapu staza nacionalnog parka (dostupna u info-centrima) — trase su obeležene, ali raskrsnica ima puno. Ponesi vodu, užinu i vetrovku; vreme se u šumi menja. Za posmatranje divljači kreni u zoru ili sumrak i budi tih.
Najbolje vreme
maj–oktobar; najlepše u jesen.
06
Vidikovac Crveni Krst i Sjenič
Dva od najlepših vidikovaca u dubini nacionalnog parka, do kojih se dolazi peške sa Mitrovca ili kolima do parkinga pa kratkom šetnjom. Sa njih se pruža pogled na kanjone Drine i Dervente i beskrajne šume Tare, mirniji i divljiji od Banjske stene.
Zašto je posebna
zato što nude iste dramatične poglede na kanjon kao Banjska stena, ali sa znatno manje ljudi — za one koji hoće panoramu bez gužve i autobusa. Put do njih kroz šumu je pola doživljaja.
Koliko vremena treba
pola dana za pešačku turu sa Mitrovca; kraće ako se dolazi kolima do bližeg parkinga.
Saveti
obuj planinarsku obuću i prati oznake; deo trasa ide kroz gustu šumu. Priđi ivici oprezno, ograde nema svuda. Kombinuj više vidikovaca u jednu kružnu turu ako imaš ceo dan.
Najbolje vreme
vedri dani od proleća do jeseni; jutro zbog svetla i magle.
Zaovinsko jezero na južnoj Tari07
Zaovine i Zaovinsko jezero
Selo i veštačko jezero na južnom delu Tare, deo hidrosistema reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta. Zaovinsko jezero je okruženo šumom i najlepšim prirodnim sastojinama Pančićeve omorike, a kraj je mirniji i manje posećen od severnog dela planine.
Zašto je posebna
zato što je ovo najtiši, najzeleniji deo Tare — jezero za piknik i šetnju, sastojine omorike, i polazište za ture ka najvišim vrhovima (Kozji rid). Idealno za one koji beže i od one malo gužve što je ima na Kaluđerskim Barama.
Koliko vremena treba
pola dana do ceo dan sa piknikom, šetnjom oko jezera i obilaskom okoline.
Saveti
kupanje u jezeru je moguće ali je voda hladna (planinska akumulacija) — više za osveženje nego za plivanje. Put do Zaovina je slikovit ali dug i vijugav; sipaj gorivo unapred. Ponesi hranu, sadržaja na jezeru je malo.
Najbolje vreme
leto i rana jesen.
Šta raditi i videti
Aktivnosti
Leto
Leto je vrhunac Tare: pešačenje po obeleženim stazama nacionalnog parka, obilazak vidikovaca (Banjska stena, Crveni Krst, Sjenič), vožnja brodom kroz kanjon Drine, splavarenje i rafting na Drini, kupanje u Perućcu i Zaovinskom jezeru, vožnja bicikla i pikniciranje. Vazduh na 1.000+ metara i sveže noći čine Taru idealnim begom od žege, a raspon aktivnosti ide od laganih porodičnih šetnji do celodnevnih tura.
Zima
Tara zimi nije skijaška destinacija u klasičnom smislu — na Kaluđerskim Barama postoji manji ski-lift i staza za rekreativce i decu, uz sankanje i šetnje po snegu. Ono što Tara nudi zimi je mir: zavejane borove šume, brvnare sa kaminom, čist vazduh i priroda bez gužve. Za skijanje ozbiljniji skijaši idu na obližnji Zlatibor ili Kopaonik; Tara je za zimsku idilu i odmor, ne za staze.
Porodice i deca
Tara je odličan izbor za miran porodični odmor u prirodi: lagane, bezbedne staze, dečje odmaralište na Mitrovcu sa tradicijom, kratke šetnje (reka Vrelo, uz jezero), vožnja brodom koju deca obožavaju, i sadržaji za decu na Kaluđerskim Barama. Nije planina prenatrpanih zabavnih parkova — njena vrednost za decu je priroda, životinje i prostor za trčanje. Biraj smeštaj sa dvorištem i proveri udaljenost od saobraćaja.
Parovi
Parovima Tara pruža mirniji odmor u prirodi: brvnaru sa kaminom, izlazak sunca na Banjskoj steni, vožnju brodom kroz kanjon i večeru uz Drinu. Njena romantika je nenametljiva — zvezdano nebo, jutarnja magla u kanjonu i duge šetnje kroz šumu.
Planinari
Tara je jedna od najboljih planinarskih destinacija u Srbiji: gusta mreža obeleženih staza kroz nacionalni park, vidikovci nad kanjonom, prašumski rezervati i sastojine omorike, usponi na Kozji rid i Zborište. Trase su uglavnom dobro obeležene, ali dužina i raskrsnice traže mapu (nacionalni park izdaje mape, a Wikiloc i mapy.com imaju solidne tragove). Ponesi vodu i sloj više — vreme se u šumi menja.
Avanturisti
Za adrenalin Tara i Drina nude: rafting i splavarenje niz Drinu (od Perućca i iz susedne Bosne kroz kanjon — jedno od najpopularnijih raftinga u regionu), kajak, vožnju brodom, zip-lajn, i sve zahtevnije planinarske i biciklističke ture. Drina je i poznata po Drinskoj regati — masovnom letnjem spustu splavovima koji okupi hiljade ljudi.
Biciklisti
Tara je za brdski biciklizam ozbiljan i lep teren: šumski i makadamski putevi kroz nacionalni park, uspona ima i nisu laki, ali su nagrada prazne staze, vidikovci i borov vazduh. Deo trasa povezuje Kaluđerske Bare, Mitrovac, Zaovine i vidikovce. Za rekreativce e-bike otvara i strmije delove; iznajmljivanje postoji na Kaluđerskim Barama i u okolini.
Fotografi
Tara je jedna od najzahvalnijih planina za fotografiju u Srbiji. Obavezni kadrovi: Banjska stena u zoru sa morem magle u kanjonu, Kuća na Drini u mirno jutro, meandar Drine sa vidikovaca, Zaovinsko jezero i omorika, vodopad reke Vrelo. Magla, voda i vertikale kanjona daju dramatiku kakvu blaže planine nemaju. Za najbolje svetlo budi na vidikovcu pre izlaska sunca.
Ljubitelji prirode
Ljubiteljima prirode Tara nudi Pančićevu omoriku, prašumske rezervate, bogat ptičji svet i najgušću populaciju mrkog medveda u Srbiji. Nacionalni park organizuje vođene ture i edukativne programe, što je najbezbedniji i najzanimljiviji način da se upozna svet koji posetiocu bez vodiča lako promakne.
Šta raditi i videti
Najlepši vidikovci
Banjska stena (1.065 m)
— najpoznatiji vidikovac Tare i jedan od najlepših prizora u Srbiji: meandar Drine, jezero Perućac i planine Bosne u jednom kadru. Najlakše kolima od Kaluđerskih Bara.
Crveni Krst
— vidikovac u dubini parka sa pogledom na kanjone Drine i Dervente; mirniji i divljiji od Banjske stene, do njega se lepo dolazi peške sa Mitrovca.
Sjenič
— jedan od najviših i najspektakularnijih vidikovaca nad kanjonom, sa najširim pogledom; za one koji hoće panoramu bez gužve.
Biljeska stena i Osluša
— manje poznati vidikovci nad Drinom i jezerom, bez table i turista; nagrada za one koji istražuju dalje od glavnih tačaka.
Vidikovac na Kuću na Drini (Bajina Bašta)
— uređena tačka sa desne obale sa koje se snima najpoznatiji kadar kuće na steni usred reke.
Šta raditi i videti
Najlepše pešačke staze
Mitrovac — Crveni Krst
— klasična tura kroz borovu i mešovitu šumu do vidikovca nad kanjonom; 2–3 sata u jednom smeru, obeležena, prohodna od proleća do jeseni.
Staza do Banjske stene
— može se do vidikovca i peške, kroz šumu, kao duža tura umesto kolima; nagrada je najlepši pogled na planini.
Prašumski rezervat i sastojine omorike
— obeležene staze kroz najočuvanije delove parka gde raste reliktna Pančićeva omorika; edukativne table objašnjavaju šta gledaš.
Uspon na Kozji rid (1.591 m)
— tura do najvišeg vrha Tare sa južne strane, iz pravca Zaovina; duža i zahtevnija, sa širokim vidicima.
Uz reku Vrelo
— najkraća i najlakša šetnja: uređena staza uz jednu od najkraćih reka na svetu do vodopada na ušću u Drinu, za sve uzraste.
Šta raditi i videti
Kupanje
Tara nije planina klasičnih kupališta, ali voda je ima na pretek — samo hladna i planinska. Jezero Perućac ima uređenih delova za kupanje uz obalu (kod Perućca i Bajine Bašte), sa smaragdnom ali svežom vodom; Zaovinsko jezero je čistije i hladnije, više za osveženje nego za dugo plivanje. Drina se ispod Tare koristi za splavarenje, rafting i kupanje na mirnijim delovima, ali ima jake struje i hladnu vodu — kupaj se samo na označenim i bezbednim mestima. Za sigurno kupanje sa decom, najbolji izbor su uređene plaže na Perućcu i bazeni u okviru smeštaja, kojih na Kaluđerskim Barama ima sve više. Reka Vrelo i njeni virovi su ledeni i plitki — za kvašenje nogu, ne za plivanje.
Šta raditi i videti
Skijanje
Tara nije prava skijaška destinacija i to treba znati unapred. Na Kaluđerskim Barama postoji manji ski-centar sa jednim ski-liftom i kraćom stazom, uz sistem osnežavanja, namenjen pre svega početnicima, deci i rekreativcima — dovoljan za učenje i zabavu, ali ne i za iskusne skijaše koji traže dužinu i visinsku razliku. Uz to idu sankanje, šetnje po snegu i zimska idila borovih šuma. Ozbiljni skijaši sa Tare kao baze idu na obližnji Zlatibor (oko sat vremena) ili Kopaonik. Prava vrednost Tare zimi nije staza nego mir: zavejana priroda, brvnare sa kaminom i čist planinski vazduh bez gužve. Ko dolazi na Taru zbog skijanja biće razočaran; ko dolazi zbog zime u netaknutoj prirodi, biće oduševljen.
Zimski zalazak u šumama Tare
Šta raditi i videti
Manifestacije
Drinska regata (jul) — najveća letnja manifestacija kraja: masovni spust splavovima i čamcima niz Drinu kod Bajine Bašte, koji okuplja hiljade učesnika i posetilaca, uz muzički i zabavni program na obali. Ako si na Tari u julu, ovo je događaj koji definiše leto na Drini.
Manifestacije nacionalnog parka — vođene ture, edukativni programi o omorici i medvedima, akcije čišćenja i obeležavanja staza tokom sezone; termine objavljuje JP Nacionalni park Tara.
Verski i kulturni programi u manastiru Rača — sabori i praznici u jednom od najstarijih srpskih manastira u podnožju planine.
Lokalni vašari i gastro manifestacije u Bajinoj Bašti i okolnim selima tokom leta — autentični, mirni, sa domaćom hranom i rakijom.
Termine za tekuću godinu proveri na sajtu Turističke organizacije Bajina Bašta i Nacionalnog parka Tara — datumi u Srbiji vole da se pomeraju.
Šta raditi i videti
Gastronomija
Kuhinja Tare i Podrinja je planinska i rečna: meso i mleko sa planine, riba iz Drine i jezera, gljive i voće iz šume.
Šta obavezno probati:
drinsku i jezersku pastrmku (pečenu, na žaru ili dimljenu — specijalitet kraja), jagnjetinu i teletinu ispod sača, komplet lepinju (bajinobaštanski i užički specijalitet — lepinja sa kajmakom, jajetom i pretopom), domaći sir i kajmak, heljdine i domaće pite, gljive iz taranskih šuma (vrganji, lisičarke), i za kraj šumsko voće, borovnice i med. Od pića: domaće rakije Podrinja (šljivovica, kruškovača) i čajevi od planinskog bilja.
Gde jesti:
za ribu — restorani uz Drinu i jezero Perućac, gde je pastrmka iz ovih voda; za planinsku hranu — domaćinski restorani i konaci na Kaluđerskim Barama, Mitrovcu i po selima. Komplet lepinju potraži u Bajinoj Bašti i Perućcu. Pravilo je isto kao svuda: restoran pun lokalnih gostiju van sezone vredi više od restorana punog turista u špicu. Konkretna imena namerno ne navodimo — menjaju se vlasnici i kuvari, a ovaj vodič treba da važi i za pet godina.
Šta poneti kući:
dimljenu pastrmku, domaći sir i kajmak, med sa planinskih livada, sušene gljive, rakiju i čajeve. Kupuj kod domaćina, u selima i na pijaci u Bajinoj Bašti — svežije, jeftinije i autentičnije nego u suvenirnicama.
Isplaniraj boravak
Gde odsedati na Tari
Na Tari se ne bira samo objekat nego zona — a zone se razlikuju kao da su na različitim planinama. Kaluđerske Bare su glavni, najopremljeniji centar; Mitrovac je mir u srcu parka; Perućac je uz Drinu i jezero; Zaovine i Rastište su najtiši, najdivljiji krajevi.
Brvnare i kuće za odmor
Brvnare i kuće za odmor jedan su od najlepših načina da se doživi Tara. Ima ih na Kaluđerskim Barama, u Rastištu, Zaovinama i okolnim selima, često sa kaminom, terasom i pogledom na šumu. Za udaljenije objekte potreban je automobil, a zimi treba proveriti prilazni put i način grejanja.
Apartmani
su sve brojniji, pre svega na Kaluđerskim Barama i u Perućcu: od studija do jedinica u manjim apart-objektima, deo sa bazenima i spa zonama. Apartman na Kaluđerskim Barama znači blizinu sadržaja i restorana; u Perućcu — blizinu jezera i Drine. Dobar izbor za one koji hoće standard i ne traže brvnarsku estetiku.
Hoteli
koncentrisani su na Kaluđerskim Barama — od većih planinskih hotela sa spa i bazenom do manjih porodičnih. Za goste koji hoće polupansion, sadržaje na jednom mestu i ne žele da kuvaju, hotel na Kaluđerskim Barama je najjednostavnije rešenje, posebno van sezone.
Vile
pokrivaju porodična okupljanja i grupe: veće kuće sa više soba, dvorištem, roštiljem i ponekad bazenom, idealne za društva i familije koje hoće svoj prostor. Po glavi su često povoljnije od više odvojenih jedinica.
Etno domaćinstva i seoski turizam
smeštaj kod domaćina u selima oko Tare (Rastište, Jagoštica, Zaovine, Perućac), često sa doručkom i večerom iz sopstvene proizvodnje. Najbolji način da se vidi Tara kakva je bila pre turizma — riba, sir, rakija i priče domaćina uključeni.
Planinske kuće na osami
Kuće na osami najčešće se nalaze u Rastištu, Jagoštici i uz obode parka. Namenjene su gostima koji žele potpun mir, ali podrazumevaju dužu vožnju i manje sadržaja u blizini. Pre rezervacije pitaj domaćina kakav je prilaz, naročito zimi.
Glamping i kamp
na Tari se pojavljuju kupole i luks-šatori sa pravim krevetima, kao i uređeni kampovi (kod jezera i u parku) za one koji hoće da spavaju bliže prirodi. Ponuda još nije velika, pa se termini u sezoni brzo popune.
Smeštaj sa bazenom
Smeštaj sa bazenom najčešće se nalazi na Kaluđerskim Barama, u hotelima i većim apartmanskim objektima. Ako putuješ van leta, proveri da li je bazen zatvoren i grejan, jer otvoreni bazeni rade samo sezonski.
Smeštaj koji prima kućne ljubimce
postoji, a brvnare i kuće sa ograđenim dvorištem u prirodi Tare su gotovo idealne za pse. Ipak, ljubimca obavezno najavi pre rezervacije jer pravila variraju, i imaj na umu da si u nacionalnom parku sa divljači — pas mora biti pod kontrolom.
Na Tari je izbor zone često važniji od samog tipa smeštaja, a tražene brvnare i kuće tokom leta i praznika brzo se rezervišu. Na Travelinu možeš da navedeš željenu zonu, termin, budžet i važne pogodnosti, a zatim da uporediš ponude izdavalaca koji zaista mogu da odgovore na tvoj zahtev. Tako je manja verovatnoća da izabereš dobar objekat u pogrešnom delu planine.
Isplaniraj boravak
Koliko dana ostati
Vikend (2 noći):
Vikend je dovoljan za Banjsku stenu, vožnju brodom kroz kanjon i jednu kraću šetnju. To je dobar prvi susret sa Tarom, ali ne i dovoljno vremena za sve njene delove.
3 dana:
Tri dana su dobra mera za prvi dolazak. Imaćeš vremena za Banjsku stenu, Perućac i reku Vrelo, jednu dužu stazu sa Mitrovca i obilazak Kuće na Drini, bez potrebe da svaki dan bude pretrpan.
5 dana:
Tara + okolina. Sve gore navedeno plus Zaovine i jug planine, rafting ili splavarenje na Drini, manastir Rača, i dnevni izlet na Mokru Goru ili Zlatibor, koji su sasvim blizu.
7 dana:
Sedam dana najviše odgovara porodicama i ljubiteljima prirode. Za to vreme možeš da obiđeš više vidikovaca i staza, odeš na rafting ili brodski izlet i ostaviš bar jedan dan za odmor bez unapred određenog plana.
Isplaniraj boravak
Predlozi planiranja obilaska
Dan 1
Vikend
Dan 1: dolazak do podneva, smeštaj na Kaluđerskim Barama, popodne Banjska stena (ako je vedro — ne odlaži je), uveče večera sa pastrmkom. Dan 2: Perućac — vožnja brodom kroz kanjon Drine (rezerviši unapred), reka Vrelo i vodopad, popodne Kuća na Drini na povratku ka Bajinoj Bašti.
Dan 2
Tri dana
Dan 1 i 2 kao vikend, plus: Dan 3: Mitrovac — duža šetnja do vidikovca Crveni Krst kroz šumu i sastojine omorike, popodne opuštanje ili manastir Rača u podnožju.
Dan 3
Pet dana
Dodaj na trodnevni plan: Dan 4: jug planine — Zaovine i Zaovinsko jezero, sastojine omorike, po volji uspon ka Kozjem ridu. Dan 5: adrenalinski dan — rafting ili splavarenje niz Drinu, ili dnevni izlet na Mokru Goru (Šarganska osmica i Drvengrad), koji je pola sata dalje.
Dan 4
Sedam dana (priroda bez žurbe)
Petodnevni plan plus dva dana za dublje istraživanje: manje poznati vidikovci (Sjenič, Biljeska stena), organizovano posmatranje medveda uz vodiča parka, biciklistički dan, i bar jedan dan potpuno bez plana — koji se na Tari, u šumi, uvek sam ispuni.
Dobro je znati
Šta većina turista ne zna
1Banjska stena je najlepša u zoru — pre izlaska sunca često je more magle u kanjonu, a posle deset stižu grupe i autobusi.
2Pančićeva omorika, endemska smrča koju je Pančić pronašao na Tari 1875. i naučno opisao 1877, raste u divljini gotovo isključivo ovde — živi je fosil stariji od ledenih doba.
3Tara ima najgušću populaciju mrkog medveda u Srbiji, a postoji i organizovano posmatranje medveda iz osmatračnice uz vodiča nacionalnog parka.
4Reka Vrelo kod Perućca duga je svega oko 365 metara i zovu je "Godina" — jedna od najkraćih reka na svetu, sa vodopadom na ušću u Drinu.
5Kanjon Drine je mestimično dubok preko 1.000 metara i spada u najdublje kanjone u Evropi.
6Vožnja brodom kroz kanjon iz Perućca jedno je od najlepših iskustava u Srbiji — a mnogi posetioci Tare za nju i ne znaju.
7Tara je kandidat za prekogranični UNESCO rezervat biosfere "Tara-Drina" i nalazi se na preliminarnoj listi za UNESCO svetsku baštinu.
8Kuća na Drini građena je i rušena poplavama više puta od pedesetih — današnja je jedna u nizu, ali motiv je isti.
9Manastir Rača iz 13. veka u podnožju bio je jedno od najvažnijih središta srpske pismenosti (Račanska prepisivačka škola).
10Jezero Perućac nije prirodno — nastalo je 1966. izgradnjom hidroelektrane, potapanjem dela doline Drine.
11Zaovinsko jezero deo je reverzibilne hidroelektrane: voda se noću pumpa gore, a danju pušta da proizvodi struju.
12Najlepše sastojine omorike nisu na severu (Kaluđerske Bare) nego na jugu planine, oko Zaovina.
13Tara nije skijaška planina — ko dolazi zbog staza biće razočaran; ko dolazi zbog netaknute prirode, oduševljen.
14Van jula i avgusta Tara je gotovo prazna i znatno jeftinija, uz isto (ili lepše, u jesen) iskustvo prirode.
15Sa Tare se za pola sata do sat stiže do Mokre Gore, Zlatibora i Drvengrada — idealna baza za obilazak cele zapadne Srbije.
16Mitrovac je decenijama poznat po dečjem odmaralištu — generacije su tu letovale, i danas je najbolja baza za pešačenje.
Dobro je znati
Najčešće greške turista
1Dolazak na Taru zbog skijanja — to nije skijaška planina; za staze idi na Zlatibor ili Kopaonik.
2Obilazak Banjske stene u podne po lepom vremenu — tada su gužva i autobusi; prava magija je u zoru.
3Odlaganje vožnje brodom za poslednji dan bez rezervacije — u sezoni se mesta popune, pa ostaneš bez glavnog doživljaja.
4Prilazak ivici vidikovaca bez opreza — ograde nema svuda, a pad je od stotina metara; svake godine bude nesreća.
5Rezervacija smeštaja bez provere zone — Kaluđerske Bare, Mitrovac, Perućac i Zaovine su različiti svetovi i različite udaljenosti.
6Vožnja do vidikovaca i Zaovina niskim gradskim autom po kiši — deo puteva je makadam i vijugav; proveri stanje i sipaj gorivo unapred.
7Potcenjivanje hladnoće vode — Perućac, Zaovinsko jezero i Vrelo su ledeni i planinski, a Drina ima jake struje; kupaj se samo na bezbednim mestima.
8Ostavljanje hrane i smeća oko brvnare u prirodi — Tara je medveđa planina, hrana napolju privlači divljač; drži je zatvorenu.
9Kretanje van obeleženih staza u strogim rezervatima — deo parka je zaštićen, a i lako je zalutati u gustoj šumi.
10Očekivanje bogatog noćnog života — Tara je tiha planina; ko traži provod biće razočaran, ko traži mir oduševljen.
11Dolazak u julu i avgustu bez rezervacije — najbolje brvnare i termini nestanu mesecima unapred, posebno oko Drinske regate.
Dobro je znati
Korisni saveti
1Rezerviši smeštaj za jul–avgust i period Drinske regate rano — najbolje brvnare nestaju prve.
2Najbolji odnos cene i doživljaja: kraj maja, jun i ceo septembar — zeleno ili zlatno, prazno i jeftinije.
3Za Banjsku stenu kreni pre izlaska sunca — magla, svetlo i tišina vrede ranije buđenje.
4Vožnju brodom kroz kanjon Drine i rafting rezerviši unapred u sezoni; mesta su ograničena.
5Ponesi slojevitu garderobu i vetrovku u svako doba — na visoravni i u kanjonu je i leti sveže.
6Obuj planinarsku obuću sa dobrim đonom — staze i prilazi vidikovcima su mestimično strmi i vlažni.
7Uzmi mapu staza u info-centru nacionalnog parka ili sačuvaj mapu dostupnu bez interneta — u šumi ima mnogo raskrsnica.
8Priđi ivici vidikovaca oprezno i drži decu za ruku — ograde nema svuda.
9Gorivo sipaj u Bajinoj Bašti ili na Kaluđerskim Barama pre tura ka Zaovinama — pumpi u dubini planine nema.
10Gotovina ti treba za seoske domaćine, ribare i manje objekte; kartice prolaze na Kaluđerskim Barama i u Bajinoj Bašti.
11Za posmatranje medveda i vođene ture javi se nacionalnom parku unapred — to nije nešto što se radi na svoju ruku.
12Ne ostavljaj hranu i smeće oko smeštaja u prirodi — privlačiš medvede i drugu divljač.
13Kupanje samo na označenim mestima — Drina ima jake struje, a jezera su hladna i duboka.
14Sa bebom biraj smeštaj sa odvojenom sobom i proveri grejanje i krevetac; noći su sveže i leti.
15Za rad na daljinu proveri internet unapred — u dubini parka signal i brzina znaju da budu slabi.
16Kombinuj Taru sa Mokrom Gorom, Zlatiborom i manastirom Rača — sve je na pola sata do sat vožnje.
17Zimske gume su obavezne u zimskim uslovima; za brvnare na osami drži lance u gepeku.
18Dron: snimanje u nacionalnom parku je regulisano — proveri pravila parka pre poletanja, posebno kod vidikovaca i rezervata.
19Probaj drinsku pastrmku i komplet lepinju — to su ukusi po kojima ćeš pamtiti kraj.
20Ako ti je cilj mir, biraj Mitrovac, Zaovine ili Rastište, a ne Kaluđerske Bare u špicu sezone.
Dobro je znati
Zanimljivosti
1Pančićevu omoriku (Picea omorika) Josif Pančić je pronašao na Tari, kod sela Zaovine, 1875. godine, a naučno je opisao 1877.
2Omorika je reliktna, živi fosil vrsta koja je preživela ledena doba i u divljini raste gotovo isključivo na Tari i uz srednji tok Drine.
3Tara ima najgušću populaciju mrkog medveda u Srbiji.
4Kanjon Drine ispod Tare mestimično je dubok preko 1.000 metara — među najdubljim je u Evropi.
5Reka Vrelo kod Perućca duga je svega oko 365 metara, pa je zovu "Godina" — jedna od najkraćih reka na svetu.
6Nacionalni park Tara osnovan je 1981. godine, a u toku je nominacija za prekogranični UNESCO rezervat biosfere "Tara-Drina".
7Jezero Perućac dugo je oko 54 kilometra i nastalo je 1966. izgradnjom hidroelektrane Bajina Bašta.
8Kuća na Drini postala je svetski poznata kada se našla na naslovnicama međunarodnih magazina.
9Manastir Rača iz 13. veka, zadužbina kralja Dragutina, bio je kolevka Račanske prepisivačke škole.
10Najviši vrh Tare je Kozji rid (1.591 m), a odmah za njim Zborište (1.544 m).
11Banjska stena je jedan od najfotografisanijih vidikovaca u Srbiji — meandar Drine sa nje je zaštitni znak zapadne Srbije.
12Drinska regata kod Bajine Bašte okuplja svakog jula hiljade učesnika na splavovima i čamcima.
13Zaovinsko jezero deo je reverzibilne hidroelektrane — jedne od retkih tog tipa u Srbiji — koja vodu noću pumpa uzbrdo.
14Tara je dom surog orla, sivog sokola i crne rode, uz preko 150 vrsta ptica.
15U prašumskim rezervatima Tare šuma se vekovima razvija bez seče — retkost u Evropi.
16Ime Tara povezuje se sa antičkim ilirskim plemenom Autarijata koje je naseljavalo Podrinje.
Dobro je znati
Lokalne legende
Legenda o omorici.
Priča se da je Pančić godinama tragao za neobičnim, uskim borom o kom su meštani pričali, i da mu ga je konačno pokazao jedan čobanin iznad Zaovina. Kad je Pančić shvatio da je pred njim vrsta nepoznata nauci, endem koji je preživeo ledena doba, rekao je da je našao najlepše drvo Srbije. Omorika i danas raste na istim tim stenama — uska, uspravljena, kao da čuva planinu.
Kuća na steni.
O steni usred Drine na kojoj stoji Kuća na Drini narod priča da je kamen koji reka nikako da odnese, ma koliko puta pokušala. I zaista — kuću je Drina rušila i odnosila više puta, a meštani su je svaki put ponovo gradili, tvrdoglavo kao i sama stena. Legenda kaže da onaj ko je sagradi iznova, reci ne da poslednju reč.
Medveđa planina.
Stari Taranci govore da medved nije gost na Tari nego domaćin, i da čovek koji poštuje planinu nema šta da se plaši. Priče o susretima sa medvedom deo su svakog taranskog detinjstva, a pravilo je uvek isto: ne ostavljaj hranu, ne prilazi, i planina će te pustiti da prođeš. Ko se ne drži pravila — priča se — nauči ga medved.
Prokletstvo potopljene doline.
Kada je 1966. voda jezera Perućac potopila deo doline Drine, sa njom su, kažu, nestala i sela, njive i groblja starih Podrinjaca. Meštani pričaju da se za mirnih noći, kad je jezero glatko kao ogledalo, iz dubine čuje zvono potopljene crkve. Nauka kaže — voda i tišina; predanje kaže — dolina koja pamti.
Dobro je znati
Najčešća pitanja (FAQ)
Koliko traje put od Beograda do Tare?
Od Beograda računaj oko dva i po do tri sata autom (oko 160–180 km), auto-putem Miloš Veliki do Požege pa preko Užica i Bajine Bašte, ili preko Valjeva i Bajine Bašte. Od Novog Sada put traje oko četiri sata, a od Niša oko četiri i po. Autobusom se ide preko Bajine Bašte ili Užica.
Da li mi treba automobil na Tari?
Praktično da. Tara je prostrana i sadržaji su rasuti (Kaluđerske Bare, Mitrovac, Perućac, Zaovine, vidikovci), a javni prevoz je redak. Do vidikovaca i brvnara na osami bez auta se teško stiže; za deo doživljaja (brod, rafting) organizuju se i izleti, ali auto daje slobodu.
Kada je najbolje vreme za posetu Tari?
Za pešačenje, vidikovce i vodu — kasno proleće (maj–jun) i rana jesen (septembar–oktobar), kada je stabilno, zeleno ili zlatno, i mirno. Jul i avgust su najživlji i najtopliji (i za rafting i regatu). Zima je za mir i sneg, ne za skijanje.
Šta obavezno videti na Tari?
Banjsku stenu (vidikovac nad meandrom Drine), kanjon Drine i vožnju brodom iz Perućca, reku Vrelo, Kuću na Drini, vidikovce Crveni Krst i Sjenič, sastojine omorike u Zaovinama i manastir Rača u podnožju.
Da li je Tara dobra za skijanje?
Ne u klasičnom smislu — na Kaluđerskim Barama postoji samo manji ski-lift i kraća staza za početnike i decu. Za ozbiljno skijanje idi na obližnji Zlatibor ili Kopaonik. Tara je zimi za mir, sneg i idilu, ne za staze.
Šta je Banjska stena i kako se do nje stiže?
Najpoznatiji vidikovac Tare, na oko 1.065 metara, sa pogledom na meandar Drine i jezero Perućac. Do nje se najlakše stiže kolima od Kaluđerskih Bara (oko 12 km, delom makadam), a može se i pešačiti. Priđi ivici oprezno — ograde nema svuda.
Može li se voziti brodom kroz kanjon Drine?
Da — brodski izleti polaze iz Perućca kroz kanjon do brane i nazad i spadaju u najlepša iskustva u Srbiji. U sezoni rezerviši unapred jer su mesta ograničena. Ponesi jaknu, na vodi je sveže i po vrućini.
Šta je Pančićeva omorika?
Reliktna endemska smrča uskih krošnji koju je Josif Pančić pronašao na Tari 1875. i naučno opisao 1877. Preživela je ledena doba i u divljini raste gotovo isključivo na Tari i uz srednji tok Drine — pravi živi fosil i simbol planine. Najlepše sastojine su oko Zaovina.
Ima li na Tari medveda i da li je bezbedno?
Tara ima najgušću populaciju mrkog medveda u Srbiji, ali susreti su retki jer medved izbegava ljude. Bezbedno je uz osnovna pravila: ne ostavljaj hranu i smeće oko smeštaja, ne prilazi divljači i kreći se obeleženim stazama. Postoji i organizovano posmatranje medveda uz vodiča parka.
Kakav smeštaj postoji na Tari?
Pre svega brvnare i kuće za odmor u prirodi, zatim apartmani i hoteli (najviše na Kaluđerskim Barama), vile, etno domaćinstva u selima, planinske kuće na osami, glamping i kampovi. Ključno je izabrati pravu zonu — Kaluđerske Bare, Mitrovac, Perućac ili Zaovine.
Koja je najbolja zona za smeštaj na Tari?
Kaluđerske Bare za blizinu sadržaja i restorana; Mitrovac za mir i pešačenje u srcu parka; Perućac za jezero, Drinu i vožnju brodom; Zaovine i Rastište za najveći mir i divljinu. Izbor zavisi od toga da li hoćeš sadržaje ili tišinu.
Da li na Tari ima smeštaja sa bazenom?
Da, najviše na Kaluđerskim Barama. Pojedini hoteli i apartmanski objekti imaju zatvorene, grejane bazene koji rade i zimi. Ako putuješ sa decom van leta, proveri tu informaciju pre rezervacije, jer otvoreni bazeni rade samo sezonski.
Da li mogu da povedem psa na Taru?
Možeš — brvnare i kuće sa dvorištem u prirodi su idealne za pse. Ljubimca najavi pre rezervacije jer pravila variraju, i imaj na umu da si u nacionalnom parku sa divljači, pa pas mora biti pod kontrolom, posebno na stazama.
Koliko dana je dovoljno za Taru?
Za prvi utisak vikend; za pun doživljaj tri dana; sa okolinom (Zaovine, rafting, Mokra Gora, Rača) pet; za prave ljubitelje prirode i porodice sedam. Tara je planina na koju se rado vraća, pa i kraći boravak ima smisla.
Može li se na Tari i u okolini raftovati?
Da — Drina ispod Tare je popularna za rafting i splavarenje, sa turama koje kreću iz Perućca i susedne Bosne kroz kanjon. U sezoni rezerviši unapred. Za mirniji doživljaj tu je vožnja brodom kroz kanjon.
Da li se na Tari može kupati?
Može, ali u hladnoj planinskoj vodi: uređeni delovi jezera Perućac, Zaovinsko jezero i mirniji delovi Drine (samo na bezbednim, označenim mestima — Drina ima jake struje). Za sigurno kupanje sa decom najbolji su uređene plaže na Perućcu i bazeni u okviru smeštaja.
Šta se jede na Tari?
Drinska i jezerska pastrmka (pečena, na žaru ili dimljena), jagnjetina ispod sača, komplet lepinja, domaći sir i kajmak, gljive iz taranskih šuma, pite i šumsko voće. Ribu potraži u restoranima uz Drinu i Perućac, planinsku hranu u konacima na Kaluđerskim Barama i po selima.
Da li je Tara pogodna za odmor sa decom?
Da — za miran odmor u prirodi: lagane i bezbedne staze, dečje odmaralište na Mitrovcu, vožnja brodom, kratke šetnje uz reku Vrelo i sadržaji na Kaluđerskim Barama. Nije planina zabavnih parkova; njena vrednost je priroda, prostor i životinje.
Koliko je Tara udaljena od Zlatibora i Mokre Gore?
Vrlo blizu — do Mokre Gore (Šarganska osmica, Drvengrad) je oko pola sata do 45 minuta vožnje, a do centra Zlatibora oko sat vremena. Zato je Tara odlična baza za obilazak cele zapadne Srbije iz jednog smeštaja.
Kako da nađem smeštaj na Tari bez pretraživanja stotina oglasa?
Obrnutim putem: umesto da ti tražiš izdavaoce, opiši šta tražiš — zona, termin, broj osoba, budžet, tip objekta, bazen da/ne — i pusti da se odgovarajući izdavaoci jave tebi sa ponudama. Upravo tako radi Travelino, što na Tari pomaže i da ne završiš u pogrešnom delu planine.
Travelino
Travelino preporuka
Tara je planina na kojoj je izbor prave zone i pravog termina važniji nego bilo gde — a najbolje brvnare i kuće u sezoni nestaju prve. Na Travelinu možeš poslati jedan zahtev koji stiže odgovarajućim izdavaocima smeštaja: ti opišeš kakav smeštaj želiš, a ponude dolaze tebi.
